Tororo

Tororo je svatovsko kolo ko se je plesalo dokljer je sopav mih. Povida se da si ga je poželiv na piru svojimu sinu edan gospodar iz Laz i da se je ta put zadnji put plesalo, a sopav da je na mih edan Studenjac.

Gre ovako:

Tororo Tororo skoči Ive na boro
Nogu livo, nogu desno, pa zapleši Tororo

Tororo, Tororo i ti Luce va kolo
Nogu livo, nogu desno, pa zapleši Tororo

Tororo, Tororo i ti kume va kolo,
Nogu livo, nogu desno, pa zapleši Tororo

Tororo, Tororo, i ti kuma va kolo,
Nogu livo, nogu desno, pa zapleši Tororo

Tororo, Tororo, i ti diver va kolo,
Nogu livo, nogu desno, pa zapleši Tororo

Tororo, Tororo, i ti svekar va kolo,
Nogu livo, nogu desno, pa zapleši Tororo

Tororo, Tororo, svekrvica va kolo,
Nogu livo, nogu desno, pa zapleši Tororo

Tororo, Tororo, i vi svati  va kolo,
Nogu livo, nogu desno, pa zapleši Tororo

Ovo kolo se je puno vrimena plesalo i se je ovisilo  koga je fešter pozivav va kolo. Plesalo se je tako da su si plesali kolo, a oni ki je biv pozvan je najprije sam plesav va sridini kola tako da je zdigniv ruke gori, nogu livo nogu desno i kada se je zakantalo „pa zapleši Tororo“ je morav z nogami čin jače zarompat. Kiga lita se ga je prestalo plesat ni poznato, no bit će pred puno lit, aš se ga već va pasanin stoljeću ni puno spominjalo.

Josip Gržinčić Tomačin